Ivan Žunić, vozač Čazmatransa, pravi je heroj, odnosno poštenjačina.
“Putnici su izašli pa sam pregledavao bus. U jednoj mrežici vidim ostala muška torbica. Obično se događa da djeci takvo što ostane. Otvorio sam je i imao sam što vidjeti”, priča Ivan Žunić, vozač Čazmatransa već dulje od deset godina.
“U torbici je bila hrpa novca, rekao bih dovoljno za jedan dobar novi automobil. Shvatio sam da se čovjek spremao na put. Sve je iskaznice i dokumente lijepo složio da ih ima uza se, a među njima se našla i avionska karta za Toronto”, kaže Ivan, koji je preko karte pronašao e-mail vlasnika i tako ga kontaktirao, pišu 24sata.
Prije toga pokušavao ga je pronaći na društvenim mrežama, ali nije uspio.
“Bio sam u strahu da ga neću uspjeti pronaći, jer čovjek sutra treba na let za Toronto. Sat vremena sam čekao hoće li se netko vratiti u bus. Nitko nije došao. Trebalo je dalje na policiju s time, a mene je čekala linija iz Zagreba nazad za Čazmu. Tek što sam stigao do naplatnih kućica u Ivanić Gradu, zvoni mi mobitel, nepoznati broj. Odmah sam znao. Javio mi se Željko, sav uspaničen, stvari su bile njegove”, kaže Ivan.
Željko nije mogao doći do Čazme jer su sve autobusne i željezničke linije završile za taj dan, a automobil nije imao. Ivan se nije dvoumio ni sekunde i odvezao se do njega. Zauzvrat nije htio nikakvu nagradu. Željko ga je oko Božića ponovno nazvao i htio počastiti odojkom, ali je Ivan i to odbio.
“Iznenadio me, ali rekao sam da nema potrebe. Mi imamo sve, živimo na selu. Željko mi nije ništa dužan”, kaže Ivan.
